Nema osobe u Srbiji koja ne zna da na porođaju svašta može ,,da pođe po zlu” tek tako, bez objašnjenja. Tada porodice pribegavaju posebnoj vrsti smirenja, postaju vernici, praktikuju meditaciju, šalju ljubav za čitav svet. Svako se na svoj način brani od uvida u očigledno, a to je da su nam uslovi u porodilištima katastrofalni. Nažalost u tako delikatnim životnim trenucima prema ,,bontonu“ koji se nije menjao još od godina u kojima se rađala i moja generacija, najjači adut je koverta. Šta može da pođe po zlu ako ona izostane?
Ovih dana pročitali smo mnogo ispovesti žena koje su skupile hrabrosti da govore kako je zaista izgledao dan kada su postale majke. Za one koji možda nisu čuli, te žene ohrabrila je Marica Mihajlović iz Šida i njena bolna priča o nasilju koje je doživela u Opštoj bolnici u Sremskoj Mitrovici od strane doktora prilikom porođaja. Beba Marice Mihajlović je umrla, a prema svedočenju dugih majki ona nažalost nije usamljen slučaj…
Deo žena nije gubio vreme i već se našao ispred zgrade Ministarstva zdravlja izražavajući svoj stav da ovako više ne može! Za to vreme tražeći tračak nade naišla sam samo na par žene koje su podelile da im je porođaj bio magično iskustvo. Novinarka Ana Mihajlovski danima na svom Instagram profilu objavljuje ispovesti majki koje su u porodilištima proživele noćnu moru. Međutim, tu sam našla i ova objava mame iz Pančeva:
- Evo ja ću da pohvalim porodilište u Pančevu, tamo sam se porodila i ja i sve moje prijateljice i poznanice. Svi su vrlo pristojni, ni v od vređanja, odeljenje je renovirano, ljubazne su babice i sestre. Hrana je horor, ali tamo u svakom trenutku može da vam donese član porodice obrok ili čak dostavljač ako poručite. Možete da dobijete i epidural, ali obavezno da vas prethodno pregleda anesteziolog u 9. mesecu. Mene je porodio dr,ratko Vasić, koji je bio dežuran, kada je sve počelo, čovek je bio super ljubazan, a prvi put me je video u životu, 24 h sam bila pod njegovim nadzorom. Inače, Pančevačko porodilište ima vrlo dobru reputaciju u ovim užasnim vremenima, znam da porodilje iz Bg-a dolaze u PA.
Ostale pozitivne utiske su mahom pisale žene koje su se porodile u inostranstvu koje su me podsetile na nedavnu priču mojih kumova o njihovom iskustvu u Nemačkoj. Porođaj se odvio u Berlinu, a moj kum je bio po zakonu obavezan da prisustvuje, jer tada nisu znali nemački jezik. Priznao je da mu je taj zahtev isprva bila neobična, ali da bi to svakom ocu preporučio i da se taj osećaj ne može porediti ni sa čim na svetu. Još je dodao da mu je žao što nije imao priliku da prisustvuje porođaju i svog prvog sina koji se rodio u Srbiji. Ovo nije jedini primer koji mi je poznat. Moja sestra se porodila u Italiji uz svog supruga pored sebe koji je nas, porodicu, obaveštavao o svakom detalju porođaja. Ona takođe ima samo reči hvale za ponašanje doktora i medicinskih sestara u tim trenutcima.
Jasno je da državu ne možemo da promenimo zbog porođaja i da nisu svi doktori isti. Verujem da većina svoj posao obavlja časno i profesionalno ne obazirući se na debljinu već pomenute koverte, ali deluje da bi lek za bolest koja postoji u našem društvu, a to je akušersko nasilje bile buduće tate u porođajnim salama po sili zakona, jer dan kada dvoje postaju roditelji treba da bude još jedno čarobno zajedničko iskustvo.
Foto: pixabay.com